МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ'' ВАСОЈЕВИЋКИ КНЕЗ СТАНОЈЕ НИКОЛИН ДАБЕТИЋ''
Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ
ВАСОЈЕВИЋКИ КНЕЗ СТАНОЈЕ НИКОЛИН ДАБЕТИЋ
Которски провидур Маријан Болица, у опису Скадарског санџаката, даје нам поуздане податке да је 1614. године постојала чврста организација брђанских племена у одупирању турској владавини, под командом Ахмед-челеби Хадровића и Јусуф-бега Крзмића. Он каже да је онда било одметнутих Брђана из једанаест разних крајева, које он назива селима, мада су то била племена, шест католичких и пет православних.
Васојевићког кнеза Станоја Николина издаје ровачки кнез Иваниш бегу Љубовићу, који га убија, а његову жену Стану и двоје дјеце одводи у ропство, у Мостар. Кнез свих Васојевића Станоје и брат му Оташ, опјевани су у пјесмама "Станојева Стана" и "Шта освета чини". Обје пјесме су забиљежили Павле А. Ровински и Вук Ст. Караџић.
Професор Београдског универзитета др Миодраг С. Лалевић, етнолог и фолклориста, који је проучавао обичаје и културу Васојевића, иначе родом из Сеоца код Андријевице, 1935. године о томе времену биљежи: "За нас је важно што можемо истаћи да васојевићко племе од историјских личности помиње и прве кнезове племенске из 17. века. То су племенско достојанство тада носили Дабетићи. Без сумње да је тога било и раније, али песма помиње такво лице, тек са кнезом Станојем Николићем - Дабетићем. Ту песму има забележену најпознатији зналац прошлости Васојевића г. Томаш Катанић, коме дугујем захвалност за неколико важних података... за другу половину 17. века у том смислу карактеристичне су песме о поменутом Станоју Николићу, па Ропство Брајотића Маре, Јован Бабовић и ага Медуна и Плач три тамничара, у којој је опевано тамновање брдских војвода и погибија последњег кнеза Дабетића".
Ово све указује на значајну улогу Дабетића у 17. вијеку. Након њих, војводство прелази на Бојовиће (Лопаћане), које по смрти кнезова Вуксана и Ђеке Бојовића, објешених од Турака 1738. године, по налогу паше Махмутбеговића - први у Скадру а други у Пећи, преузимају Ковачевићи (Катанићи), а касније Кастратовићи.
